filosofija

Kreni...

filosofi | 24 Април, 2011 18:56

Pocni,taj kljucni trenutak.Taj prvi korak a onda sve ide,cini se samo od sebe.Kao nesto vec poznato,vec nauceno.O cemu?Vremenu?Da,lepo je vreme.O Vaskrsu?Jeste najradosniji je praznik.O ljubavi?Hmm,najlepse se pise o ljubavi kad patis a to nek me zaobidje u sirem luku, makar vise ne napisala ni rec.O krizi dvadesetih,pa da svi umru od smeha... Ali mozda bas o tome,kad ne nailazi nista drugo.Sigurno se ovde ljudi javljaju kad imaju nesto da kazu a ne da cekaju sta ce prvo da im padne na pamet pa ce kao nesto bogzna kako pametno da kazu o tome.U nedostatku inspiracije ajde nek bude bilo sta,makar i ta kriza.Definicija krize dvadesetih:javlja se izmedju 23 i 26 godine zivota,koliko traje nije mi poznato,nadam se ne dugo,verovatno do sledece krize.To je ono vreme kad bi fax trebao da bude pri kraju,trazi se prvi posao,zavrsavaju gimnazijske ljubavi,roditelji otkazu sponzorstvo i sl.Nepoznata cinjenica je da li se javlja kod onih sto su oko 23 vec u braku;postoji mogucnost da ih je kriza uterala u brak ali nije dokazano...Opis stanja:melaholija,nostalgija,zal za mladoscu(jer ova mladost nije kao ona od pre 7,8 god)Blaga depresija jer to se vreme nikad vratiti nece.Nikad vise toliko bezbrizni,ne mozete vise za neodgovornost kriviti godine.Nikad vise "Nit' brige,nit' pameti " Mozete vi da nastavite u tom stilu ali nazalost za razliku od nekada sad ste itekako svesni kad vam nesto ne prilici.I sad ce svi da se smeju,sta ova danasnja mladez nece izmisliti.Pogotovo ona generacija:"Ja sam u pubertetu." "Ne zanima me gde si bio,hocu da si kuci do 10!"Ali mogu vam posvedociti o krizama nekoliko mojih drugarica a i sama izlazim iz krize.Jos malo,nikako da me pusti,opasno je to stanje.Salu na stranu ali cudno je ovo doba,jedan period se zavrsava,ulazite u novi a niste sigurni da li to bas zelite ali svesni se da bi ipak trebalo.Odrastanje,samo dok samo bili mali,hrlili samo da odrastemo a sada bih dali sve da ostanemo deca ili bar da po svaku cenu sacuvamo to dete u sebi.Jer kao sto rece pesnik:"Cilj je biti covek a sreca,biti i ostati dete." Treba zakoraciti,taj prvi korak,mali za coveka ali prevelik za dete.Najoprezniji korak do sad,jer samo je korak potreban a onda sve ide glatko,kao rutina.A ovo dete ne zeli rutinu,zeli da zauvek zivi u svom svetu gde ce ljudi biti onakvi kakve ih vide detinje oci.Zeli da voli decijim srcem,jer samo samo iskreno srce moze da spozna najcistiju ljubav.I trudice se da izdrzi sto duze u svom svetu ako nista drugo makar dok ne dobije svoju decu a onda ce ponovo da prozivi detinjstvo i sapne svojim novim malim drugarima ovu tajnu,kako da zauvek sacuvaju to dete u sebi.....